INTERVJU: Ivana Vuković – Polaznica obuke Mamin San

Obuka za trudnice „Mamin San“ traje 12 nedelja, podrazumeva 12 predavanja i radionica, a cilj je da se buduće mame pripreme za porođaj, ali za ulazak u svet roditeljstva. Značaj obuke se ogleda i u pripremi trudnice za sve psihičke i fizičke napore koje trudnoća i porođaj podrazumevaju. Ali da li je uopšte moguće da budemo potpuno spremne za dolazak bebe na svet?

Ponosna majka mlade Višnje i polaznica obuke Mamin San, Ivana Vuković, podelila je sa nama svoje iskustvo.

Zašto ste odlučili da krenete na obuku?

Želela sam da dobijem prave, aktuelne informacije i odgovore od stručnjaka. Dolazak deteta, pa još prvog, velika je životna promena. To je jedna sasvim nova životna uloga, koja sa sobom nosi puno divnih stvari, ali i odgovornosti. Želela sam da budem spremna i samouverena za taj važan trenutak. Uostalom, za toliko drugih stvari u životu se edukujemo, pa što ne bismo i za najvažniji posao koji ćemo ikada imati?

Kakvi su Vam bili utisci nakon prve radionice?

Bila sam veoma zadovoljna. Prvo predavanje je držala psihološkinja. Jasno se sećam da je rekla da uvek odgovaramo na bebin plač, da je ne ostavljamo da se sama umiri, jer njena potreba da oseti ljubav i sigurnost podjednako je jaka kao potreba za hranom. To je jedan primer nečega što najverovatnije ne bih znala da nisam išla u školu roditeljstva „Mamin san“ – samim tim, bila bih podložnija svakojakim pričama iz okoline kako treba sa tek rođenom bebom i bila bih sigurno rastrzana i zbunjena. Ali, pošto sam dobila podršku u Školi, ne podležem tim svakojakim uticajima oko mene.

Šta Vam se najviše dopalo?

Atmosfera je bila izuzetno prijatna i opuštena na svakom predavanju. Svi predavači su bili veoma predusretljivi i otvoreni za pitanja, a organizatorke Danka i Tanja su uvek bile tu za nas. Svaka radionica nosila je pozitivnu energiju i osećala sam se jačom svaki put.

Zašto je lakše kada kroz trudnoću prolazite u grupi?

Upoznala sam neke nove ljude, družila se i čula tuđa iskustva. Takođe sam videla da su nedoumice koje sam ja imala normalne i da su zajedničke za većinu žena u drugom stanju. Isto tako, zgodno je kad na radionici bude vreme za postavljanje pitanja, jer je bilo korisnih pitanja koja meni nisu pala na pamet.

U kojoj meri su vam informacije sa obuke bile korisne tokom porođaja?

Znala sam šta okvirno mogu da očekujem i samim tim sam bila mnogo samouverenija. Znala sam koje su procedure, šta možda deluje strašno, a nije, šta je važno i slično, pa nisam bila zabrinuta niti opterećena. Znala sam šta je moj deo posla i na to sam se fokusirala. Doktorka i babica su rekle da sam bila veoma saradljiva, što mislim da je velikom delom zasluga podrške dobijene na radionicama.

A nakon dolaska bebe na svet?

Iako mi je sve bilo novo, bila sam prilično samopouzdana i to su primetili svi oko mene. U bolnici nam je pedijatar održala predavanje o nezi novorođenčeta i bila sam ponosna što sam znala 95% toga što je pričala. Isto je bilo i kad je dolazila patronažna sestra. To znači da sam više uživala u dolasku bebe, a i da je našoj bebi bilo lepše. Sve što sam naučila, prenela sam suprugu. Mi smo bili vedri i opušteni, baš kao i naša Višnja.

Da li biste preporučili radionice prijateljicama i zašto?

Naravno da bih preporučila svakoj trudnici da pohađa radionice u školi „ Mamin san“, ne samo svojim prijateljicama. Razlozi su brojni – interaktivne radionice, saveti stručnjaka, aktuelne informacije, podrška stručnjaka i grupe, prijatna atmosfera i druženje. Kaže se da ništa nije lakše nego uplašiti trudnicu. Rekla bih da to nije tačno za trudnice koje su išle na ove radionice 🙂